Svešteniče. svešteniče je li ovo neka zavera?
Raspeće bez greha
Slika ispod mene
Šta je unutar naših planova za život
Sve to tako nestvarno izgleda
Ja sam čovek presečen na pola u ovom svetu
Ostavljen u bedi
Sveštenik, okrenuo mi se
Bez suze u očima
To ništa novo nije za njega
Nisam ga pitao zašto
Zapamtiću
Ljubav koja su naša srca imala
Zaklet da učinim
Sada gledam kišu kako pada
Sav moj razum može da vidi
Sada je tvoje (lice)
Pa, verujem da si
Ti uzela moju mladost
Sve sam to predao
Kao rođenje
Novootkrivene radosti
Ova ljubav će završiti u besu
I kada ona umre
Neću moći da plačem
Ponos u mojoj duši
Ostavila si me nepotpunog
Preopteretila me dok se sećanja sada otkrivaju.
Veruj svetu
Otključaću svoja vrata
I preći ću
Kapije groblja
Ponekad kada sam sam
Glasno se pitam
Da li me ti paziš
Sa nekog dalekog mesta u visinama
Moram da preokrenem svoj život
Ne mogu da živim u prošlosti
Da zatim oslobodim svoju dušu
Konačno mi pripada
Kroz sve ove
Zamršene godine
Mislio sam da sam sam
Nisam mario da pogledam oko sebe
I učinim ovaj svet svojim
I kada je ona umrla
Trebao sam da plačem i poštedim sebe nekog bola
Koji me je ostavio nepotpunim
Potpuno samim, dok sećanja još uvek ostaju
Kakvi smo bili
Prilika da spasim svoju dušu
I moja briga je sada uzaludna
Veruj svetu
Otključaću svoja vrata
I preći ću kapije groblja
Kakvi smo bili
Prilika da spasim svoju dušu
I moja briga je sada uzaludna
Veruj svetu
Otključaću svoja vrata
I preći ću kapije groblja