Dobio sam dete pre neki dan
Stigao je na svet na uobičajen način
Ali mene su čekali letovi i računi koje je trebalo platiti
Naučio je da hoda dok sam bio odsutan
I dok sam se okrenuo, već je progovorio i dok je odrastao
on je govorio, “Ja ću biti kao ti, tata
Znaš, ja ću biti kao ti”
A u kolevci je maca i srebrna kašičica*
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, tata?” “Ne znam kad
videćemo se tad, sine, znaš da će nam biti lepo tad”
Kad je moj sin napunio deset, baš pre neki dan
Rekao je, “Hvala na lopti, tata, hajde da se igramo
Možeš li da me naučiš kako da bacam?” ja rekoh, “Ne danas
imam puno posla” on reče, “Nema veze”
I odšetao je ali njegov osmeh nije bledeo
Rekao je, “Ja ću biti kao on, da
Znaš, ja ću biti kao on”
A u kolevci je maca i srebrna kašičica
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, tata?” “Ne znam kad
videćemo se tad, sine, znaš da će nam biti lepo tad”
Pa, došao je sa koledža baš pre neki dan
Baš kao pravi muškarac, morao sam da kažem
“Sine, ponosam sam na tebe, možeš li sesti na kratko?”
Odmahnuo je glavom i uz osmeh rekao
“Ono što bih stvarno voleo, tata, je da mi pozajmiš kola
Vidimo se posle
Hoćeš li mi dati ključeve, molim te?”
A u kolevci je maca i srebrna kašičica
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, sine?” “Ne znam kad
ali videćemo se tad, tata, biće nam lepo tad”
Pa, sad sam već odavno u penziji a moj sin se odselio
Baš pre neki dan sam ga zvao
pa rekao “Voleo bih da te vidim ako nemaš ništa protiv”
Rekao je, “Voleo bih, tata, kad bih vremena imao”
“Znaš, moj novi posao je ludnica a mali ima gripu
Ali, stvarno mi je drago što smo se čuli, tata
Stvarno mi je drago što smo se čuli”
I dok sam spuštao slušalicu, sine mi
Postao je isti kao ja
Moj dečak je isti ja
A u kolevci je maca i srebrna kašičica
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, sine?” “Ne znam kad
ali videćemo se tad, tata, biće nam lepo tad”