Casas viejas [Serbian translation]

Ко је живео,

ко је јуче живео у овим кућама?

Старим кућама од времена потамнелим!

Старим терасама, од влаге обојеним,

са легендама у ноћима љубави...

Обасјане месечином сам их гледао

и зрацима златног сунца ...

И данас, гледам како покорно чекају

пресуду која значи збогом ...

И то, без злобе,

како говеда иду на кланицу

без да се ико, од њих опростио!

Одлазите, одлазите ...

Драге старе куће.

друге су ...

Ваши животи су завршени.

Стигле су машине и њиховаа бука

одређено је морате отићи!

Време сурово у свом пламену

све гута и морате умрети ...

Одлаазите, одлазите ...

Свој крст носећи!

Као сенке исчезавају

и нестају пред светлошћу!

Љубав...

Љубав светлошћу крунисну,

дворишта та такође су знала

Зидови њихови чували су веру

и свету тајну о двоје.

Миловања овде су живела ...

Уздишући певали су страсно! ...

Где несташе пољупци од јуче?

Где су речи љубави?

Где су она и он?

Као све пролазно је, тако и ове куће

да се никад не врате! ...