Njena crna senka u podnožju tvoga kreveta
Njenu čistu belu haljinu možeš osetiti na svojim grudima
Ne možeš je zaustaviti u bacanju njenih slatkih čini
Možeš je osetiti, tako je blizu tvoga srca
Svake večeri nakon zvonjave poslednjeg zvona
Polako dolazi tišina, milosna u zanosu
Ne možeš je zaustaviti, ne, ne možeš da pričaš, ni da pobegneš
Nema više šaputanja, ni tuge, ni bola
Carmilla, dolazi do mene
Mircalla, želim te
Carmilla, dolazi kod tebe
Mircalla, želim tvoje krike
Sada te vidim u podnožju mog kreveta
Tvoja čista bela haljina je jedna velika crvena mrlja
Ne mogu te zaustaviti u bacanju tvojih slatkih čini
Osećam te, tako si blizu moga srca
Ona dolazi da donese tugu
Ona je kao hladni zagrljaj
Ona mrmlja reči ludila
Ona dolazi da donese smrt
“Moj si, bićeš moj“
Ona kaže…”ljubav će
imati svoje žrtve...”
“Hladnoća je izvan njenih godina,
u njenoj vedroj beskonačnoj tuzi,
odbijanje da ti priušti najmanji zrak svetlosti”
Vidiš je na mesečini,
Kako stoji blizu podnožja tvoga kreveta,
U svojoj čipkanoj beloj haljini
Okupana od glave do pete
U jednoj velikoj crvenoj mrlji
Ponovo kaže…
“Nema žrtve bez krvi”