Размишљам о нечему дивном
Моја плућа ће се попунити, а затим издувати
Пуне се ватром
Издишу жеље
Знам да је страшно
Моје време данас
Имам ове мисли
Толико често да би требао
Заменити тај прорез
Са оним што сам једанпут купио
Јер је неко украо
Радио из мог аута
И сада ја само седим у тишини
Понекада тишина је насилна
То је тешко сакрити
Мој понос није више унутра
На мом је рукаву
Моја кожа ће вриштати
Подсећати ме на
Кога сам убио у сну
Мрзим ово ауто које возим
Нема скривања за мене
Приморан сам да се суочим са осећањима
Нема сметњи да се маскира оно што је стварно
Могао бих повући волан
Имам ове мисли
Толико често да би требао
Заменити тај прорез
Са оним што сам једанпут купио
Јер је неко украо
Радио из мог аута
И сада ја само седим у тишини
Размишљам о нечему застрашујућем
Јер овога пута нема звука иза кога се могу сакрити
Мислим да током нашег људског постојања
Једна ствар се састоји од конзистенције
А то је да се сви боримо са страхом
Ох драги, не знам да ли знамо зашто смо овде
Ох мој
Предубоко
Молим те престани размишљати
Више ми се свиђало када је мој ауто имао звук
Постоје ствари које можемо урадити
Али су само две ствари које раде
И од две које ми бирамо да радимо
Мир ће победити
А страх ће изгубити
Ту је вера и ту је сан
Морамо изабрати једно, молим
Вера је бити будан
А бити будан је за нас размишљати
И за нас је размишљати бити жив
А ја ћу пробати са сваком римом
Да пређем као да умирем
Да би схватио да требаш покушати размишљати
Имам ове мисли
Толико често да би требао
Заменити тај прорез
Са оним што сам једанпут купио
Јер је неко украо
Радио из мог аута
И сада ја само седим у тишини
Размишљам о нечему дивном
Моја плућа ће се попунити, а затим издувати
Пуне се ватром
Издишу жеље
Знам да је страшно
Моје време данас
Имам ове мисли
Толико често да би требао
Заменити тај прорез
Са оним што сам једанпут купио
Јер је неко украо
Радио из мог аута
И сада ја само седим у тишини