Kad verujemo našoj stvarnosti
U reči koje govorimo
Svi smo u potrazi za zdravim razumom
Dok nas ne odvede
Do tog mesta u divljini
U dubinu tvog uma
Sećaš se sreće
Nije je bilo lako naći
Zašto provodimo vreme sami
Zašto ne bismo završiavali noći zajedno
Zar nije vreme za dolazak kući
(Refren:)
Ne mogu da zaustavim kišu da pada
Uradi ono što moraš
Mogu samo da se nadam da delim
Bol koji sam naneo tebi
Naneo tebi
Možemo da se popnemo na drugi svet
Ako nikad ne pogledamo dole
Možemo da se pridružimo lavini
I budemo bačeni na zemlju
Ako sam i dalje deo tvog života
Dođi položi svoju glavu na moj jastuk
I reci mi da te grlim večeras
(Refren)