Значи, овакав треба да је осјећај
не, ми не причамо, не, не причамо, не причамо више
Значи, овако треба да звучи
наш свијет, наш свијет, свијет је уништен
Не желим да живим без тебе
не бих могао без тебе ни пола дана, хеј
Не желим да живим без тебе
и одгодим живот за неки други дан, хеј...
Али више не могу престати мислити о, мислити о нама, о...
Кажем, више не могу престати мислити, мислити о нама, о, о...
Кажем, више не могу престати, престати мислити о овоме, о...
Јер све ово што сад имам, више не желим...
Не, не могу да се навикнем на тишину
Али не чујем, не, не чујем те више
Знам да ми је требало времена да те нађем
а све, све, све је нестало
Не желим да живим без тебе
и одгодим живот за неки други дан, хеј...
Али више не могу престати мислити о, мислити о нама, о...
Кажем, више не могу престати мислити, мислити о нама, о, о...
Кажем, више не могу престати, престати мислити о овоме, о...
Јер све ово што сад имам, више не желим...
Видим звијезде, видим наша свјетла
и кунем се, они сијају овде
видим звијезде, видим свјетла како сијају овде.
Али више не могу престати мислити о, мислити о нама, о...
Кажем, више не могу престати мислити, мислити о нама, о, о...
Кажем, више не могу престати, престати мислити о овоме, о...
Јер све ово што сад имам, више не желим...
Ух, ух...