Dođi, kad dođe ono što dolazi, već je juče
S vremenom se ne igra
Ne izmišljaj... ne osećam da spavam
I za početak, prošlost
Ali ti, pretvaraš,
Ulažeš, zabavljaš se... to je tvoja vrlina
Smeješ se vremenu i njegovoj veličini
I činiš da ja zaboravim prošlost
Ja sam komandant tvojih elegantnih koraka,
General tvojih sudbina,
Tvojih usta kapetan
I ono što me najviše zapanjuje jeste št ne znam o tebi
Ništa više od onog što se vidi i pretvaraš se u zakon
Ali zaboravio sam tvoje ime i šta je tu je
Ne usuđujem se da te pitam ponovo
Put od ruža, za onog koji zna
Put od trnja, za onog koji dolazi kasno
Hodam polako, da me sve zapanjuje
Nakon ovog sastanka, pamtim tvoje ime
Put od ruža, za onog koji zna
Put od trnja, za onog koji dolazi kasno
Hodam polako, da me sve zapanjuje
Nakon ovog sastanka, pamtim tvoje ime
Ja sam komandant tvojih elegantnih koraka,
General tvojih sudbina,
Tvojih usta kapetan
A ono što me najviše zapanjuje jeste što ne vidiš
Da kada se pojaviš, mala, pretvaram te u zakon
Ali zaboravio sam tvoje ime i šta je tu je
Ne usuđujem se da te pitam ponovo
Put od ruža, za onog koji zna
Put od trnja, za onog koji dolazi kasno
Hodam polako, da me sve zapanjuje
Nakon ovog sastanka, pamtim tvoje ime
Put od ruža, za onog koji zna
Put od trnja, za onog koji dolazi kasno
Hodam polako, da me sve zapanjuje
Nakon ovog sastanka, pamtim tvoje ime
Nakon ovog sastanka, pamtim tvoje ime
Nakon ovog sastanka, pamtim tvoje ime