Био је стациониран у бази на Тајланду.
Била је авијатичарева жена.
Летео је викендом.
Био је то опуштен живот.
Али онда је све кренуло наопако.
Тада није толико бринула.
Није јој ништа деловало неуобичајено.
Али онда је стигао позив.
Морао је да лети те ноћи.
Није могао да се извуче.
Мислио је да ће све бити у реду,
Није имао потребе да се пакује,
Видеће се поново наредне вечери.
Чекао га је посао.
Лет за Камбоџу.
Када је прошла ноћ,
Покушала је да га се сети,
како је изгледао,
како се смејао.
Изгледа да никада неће знати,
шта му је на души.
Није могла ништа да уради,
није могла то више да поднесе.
Имао је најтужније очи
које је икад видела.
Често је плакао ноћу.
Као да је живео сан
како га она држи у наручју.
Присећао се њеног лика
иако је она знала истину.
Изгубљн у Камбоџи.
Онда јој је стигао позив,
како ће ускоро бити кући.
Требала је да се спакује
и да се састану.
Али сада је већ прошла година.
Ни трага ни гласа о њему.
И сва љубав за коју је знала,
нестала је у пустоши Камбоџе. -Не плаче више- ,,нема" више суза
Али сада је већ прошла година.
Ни трага ни гласа о њему.
Али једна ствар је остала,
то знам сигурно.
Никада га више неће видети.