Ти, који желиш да се играш са ватром али не волиш да се опржиш;
ви, који продајете маглу а тражите јасноћу;
ти, који улазиш у дубину па гуташ воду док се не угушиш;
ти, који ћутиш а желиш да се други расправљају;
ти, трансвестит на еквидистанци који се
сусрећеш са причом како се супротности привлаче;
ти, који ствари радиш половично а желиш да славиш побједе,
али реци ми, када је такав рад донио успјехе?
Ти, који живиш од успомена а садашњост ти експлодира
у фацу јер си само гледао у своје кораке;
ти, којем не прија да видиш
да се према теби понашам, као што си и ти према мени:
То је Луциферов синдром,
да будеш зао
јер је некад неко био зао према теби;
ти, који тражиш три жеље од златне рибице
а друге шаљеш у три лијепе...
Пожури или неће бити мјеста,
иди и затвори врата по изласку,
јер толико људи је отишло
да се мјесто смањило и сад се нема гдје живјети...
Као киша...
Знаш шта ћу да урадим..
Неко је почео да плаче,
али нећу ти рећи ко је то, ја.
Идите да плачете у улици гдје је плачионица
(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)
Плачите у улици гдје је плачионица
(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)
Опростите што сам ироничан,
и што се смијем, смијем и смијем,
али та тугица није моја,
ја сам своју отплакао, своју сам отплакао.
Ти, неодлучна особо која само чека,
јер 'добрим стварима треба времена'
па ти онда вријеме пролети и прође
и онда кад више немаш шта да изгубиш,
на крају добијаш само то изгубљено вријеме
па се жалиш што у животу нема продужетака.
Ти, храбри некултурни човјече који желиш
да се о теби прича, па макар и лоше;
ти, увријеђени човјече, који пљујеш људе на интернету
али не и уживо, да ти у очима не би видјели несигурност;
ти, који се само плашиш да ће те заборавити;
ви, језици који ништа не кажу али увијек траже нешто,
ви, најоштрији критичари који су осјетљиви и крхки,
оштрог језика али глувог уха на критике о себи;
ти, који се вјечно кајеш што толико пута ниси ишао другима,
који си усамљенији од броја један,
сада, кад хоћеш да будеш у друштву,
немаш никога крај себе да му се исплачеш на рамену.
Пожури или неће бити мјеста,
иди и затвори врата по изласку,
јер толико људи је отишло
да се мјесто смањило и сад се нема гдје живјети...
Као киша...
Знаш шта ћу да урадим..
Неко је почео да плаче,
али нећу ти рећи ко је то, ја.
Идите да плачете у улици гдје је плачионица
(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)
Плачите у улици гдје је плачионица
(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)
Опростите што сам ироничан,
и што се смијем, смијем и смијем,
али та тугица није моја,
ја сам своју отплакао, своју сам отплакао,
ја сам своју отплакао, своју сам отплакао.