[Strofa]
Nostalgija, kakav čudan osećaj
Osećam se iscrpljeno od
Osećanja koje sam otkrivao
To je ili uradi ili umri, ne idem voljno
Ali kada bude vreme, umotaj u belo platno
Repujem ovo, kažem zdravog razuma
Kakva god da je nesreća, uradio sam ovo za sebe
Zajebi sve svoje fantazije
Ti si zmija, pala sa merdevina
Više volim da pričam u analogijama
Dosta mi je ovog posla
I ne mogu da verujem nikome sem svoje porodice
Ne znam šta sledi
Cepanje namrtvo, koje nikad ne propustim
Moj mozak živi sa kanabisom
Mogu li odoleti mračnom ambisu?
Ostaviti znak na ovome bez početka, samo postojati
Moj um u zatvorskoj košulji
Nema prava da se osećam levo*
Nema svetla ako su mi pogledi zabodeni*
I koji život bi trebalo da odaberem
Šta je ostalo? Jesu li to glasine, rezerve?
To su glasine sa kojima se moramo suočiti
Više volim ranije nego nakon olova
Video sam glumce nakon
BAFTA* koji su više strejt*
Mislim kroz bure*
Čujem ih kako pevaju, to je ista vesela pesma
Pokušavaju da dugo trče, Mohamed Fara
Pokušavaju da poprave kada je davno otišlo, ne trudite se
Nema drugog, ti zatvarači misli, većina nas voli
Želim te u krevetu*, ali ipak spavanje je smrt, rođače
Pa dve nedelje nisu daleko, zar ne?
Da, to je prolazak nazad*, ne pritiskam premotavanje
Samo pazim svoj život i zaključavam prave veze
[Refren]
Niko, niko-ooo me ne sluša
Niko, niko-ooo me ne sluša
Niko, niko-ooo me ne sluša
Niko, niko-ooo me ne sluša
Niko, niko-ooo me ne sluša