Не могу одвојити
Свој поглед са твог лица
И не могу престати
Да мислим на сутра
Које се већ сада јавља
Као невреме
Које ће спрати наше осмехе
Водом моје туге
Моје је срце сломљено
И слабо разумем
Да речи које кажеш
Све значе само збогом
Гледам али не видим
Слушам али не разумем
Туга ме је изненадила
Тихо стајање
Сањам прошлост
Када те је садашњост одвела
За мене остаје само
Да ти стегнем руку
Желео бих да је задржим
Али је наша љубав мртва
Два корака од мог срца
Ти си већ толико далеко
Ово је крај, крај, крај, крај, крај, крај, крај
Може ли бити да срећа
Која је испуњавала толико простора
И даривала толико радости
Нестане заувек
И обрише из твог живота
Чак и траг
У најтањим сећањима
Које нам је љубав саградила
Не знам шта да радим
И не знам шта да кажем
Желим да изгледам јако
По последњи пут
Сузе у угловима очију
Натерао сам се да се смејем
Једним осмехом принудним
Који те неће преварити
Превише је кукавички умрети
Иако сам уплашен да живим
Рачунам да ћу заборавити
Како бих нашао одмор
Требало би се навићи
У годинама које следе
На дане без твог погледа
И ноћи без твоје коже
Ово је крај, крај, крај, крај, крај, крај, крај