Ti opet odlaziš od kuće,
iz mojih ruku i postelje vruće.
I dok me privijaš uz sebe,
osećam da dišem za tebe.
Ti opet odlaziš od mene,
u novi rat da nađeš sebe,
a ja ti šapućem na kraju
nežnosti male, što snage daju.
Ipak se bojim, tako se bojim,
dok našoj deci ljubiš oči snene.
Zato te molim, stalno te molim:
budi dobar, i misli na mene!