Živeći u lažima uz prugu,
Mičući kosu s očiju,
Elvis je Englez i penje se uzbrdo.
Ne razlikuje sranje od laži
Vrišteći po južnom Londonu.
Opak, ali spreman učiti.
Ponekad se bojim da je celi svet nastran.
Ponekad, ali uvek uzalud.
Pa sačekaću dok se svi ne unormalimo,
Sačekati dok ne budemo blagoslovljeni i svi jednaki.
Pun krvi, ljubavi za život i za sve što može dati
Englez koji ludi
Na kolenima u predgrađu
U svakom smislu je ljut na samog sebe.
S velikim očekivanjima menjam svu svoju garderobu,
Ne smem gunđati na srebrno i zlatno.
Vrišteći iznad centralnog Londona,
Nikad rođen, pa neću ni ostareti.
Pa sačekaću dok se svi ne unormalimo,
Sačekati dok ne budemo blagoslovljeni i svi jednaki.
Pun krvi, ljubavi za život i za sve što može dati
Englez koji ludi
Na kolenima u predgrađu
U svakom smislu je ljut na samog sebe.
Dan kasnije,
Dan kasnije,
Dan,
Dan kasnije.
Zejn*, Zejn, Zejn.
Pusti psa.
Dan kasnije,
Dan,
Dan kasnije.
Zejn, Zejn, Zejn.
Pusti psa.
Dan kasnije.