Sve mi riči tiho tonu
U vodu ladnu, duboku,
Di ponos moj već dugo vodi povorku...
Kasno razum diže ruku
Na glupost već rasplamsalu
I moji dvori prazni ostaju...
Nisi zna ginit za mene,
Nisi zna živit udvoje...
Pa je mrak na sve šta moje je
I pobiga je brod,
Brod za nabolje...
Nikad nisu ka i tvoje
Tuđe oči mene gledale
I planine za taj pogled bi se spustile...
Al' lipost nekad sklopi oči
Kad duša vrata otvori
I ljubav samo odleti...