Ulice od prašine, dugi put bez smisla
iz ničega u prazninu
nepoznat i izgubljen, niko mi ne govori gde
gde još treba da idem
ispred kapija sveta bacam jedan pogled
na slobodu koja nas stalno okružuje
i trčim za izgubljenom srećom
tražim te dalje svaki dan
odvedi(dovedi) me kući
do svetla gde smo se nekoć sastajali (sreli)
odvedi(dovedi) me kući
gde drveće i vrtovi cvetaju
ali onda se od čežnje noći budi
sva bolna istina
i moj žar od snova zapaljen
biva na jedan mah ugašen