Светли коњи су напустили поља
То су коњи љубави, пламене су им гриве
Раздвајају градове ти светли пламени коњи
Сви се крију, нико ни да зуцне
Ја сам поред тебе и држим те за руку
Чудесни светли коњи извиру из твоје руке која гори
Сви имамо срце које за нечим жуди
и сви смо уморни од тога да видимо ствари онаквим какве су
Коњи су само коњи и њихове гриве не пламте
Поља су само поља и нема Господа Бога
И сви се скривају и сви су окрутни
И нема краја тиранима и нема краја будалама
А тај мали бели обрис који плеше у дну дворане
Није ништа друго до жеља коју време не може изменити
Лако је сагледати овај свет
То не значи да не можемо веровати
у нешто, уосталом
Моја душа се сада враћа
првим следећим возом
Могу чути звиждук пиштаљке
Могу чути ту тутњаву моћну
Могу чути коње како се пропињу
на пашњацима Господњим
О, воз долази
И ја чекам да видим
Воз доноси душу моју
право мени
Постоје ствари
које је тешко објаснити
Али моја душа сада стиже
Возом у пола шест.