Ébredés [Serbian translation]

Ја сам светлост, и пут

И бескрајно дубоки бунар

И море звукова

И почетак буђења

Гледај будилник, враћа се

На љуљајућем чамцу до обале стиже

Полако све се саставља

И све тање постаје влакно

Лака паучина

Која би снове плела

Али сада један мали трзај (досл. покрет)

И готово је, крај, поцепало се

Сад, како ме чамац овде оставио

Гледам поспано, где сам

Тамо је једна столица испред кревета

А преко прозора кровови кућа

Оре сунчани зрак по моме лицу

Чује се радио, слушам га

А затим ипак устанем

Навикавање кроји моје кораке

Даље корачам

Већ ходам тамо напољу

Веран сан гори с тобом

Добро јутро људи!

Напољу чека светлост

Нова нада зове

Покреће ме то, да победити могу

Па добро јутро људи!