Ja gledala sam u ogledalo toliko dugo
da sam počela vjerovati da moja duša je na drugoj strani.
Svi mali djelići raspadaju se, lome se..
Moje krhotine,
preoštre da se sastave opet,
premale da bi bile važne,
ali dovoljno velike da me izrežu na toliko male komadiće.
Ako pokušam da je dotaknem,
i ja krvarim,
ja krvarim,
i ja dišem,
i ne dišem više.
Udahnem i pokušam da iscrpim ono dobro iz duše.
Ali opet ti odbijaš upijati poput tvrdoglavog djeteta.
Laži mi,
uvjeri me da sam oduvijek bila bolesna.
I sve ovo
imati će smisla kada ozdravim.
Ali ja znam razliku,
između sebe i svog odraza.
Ja jednostavno ne mogu si pomoći, ali se pitam
koju od nas ti voliš.
Tako ja krvarim,
ja krvarim.
I ja dišem,
i ne dišem…
Krvarim,
ja krvarim.
I ja dišem,
ja dišem,
ja dišem,
i ne dišem više.