Auto je parkiran, torbe su spakovane, ali kakva vrsta srca se ne osvrne
Na udoban sjaj sa trema, onog koga ću i dalje da nazivam tvojim?
Sve te reči su se raspale i sad ja nisam jedina
Koja se suočava sa duhovima koji odlučuju da li vatra iznutra još uvek gori
Sve što imam, sve što mi treba, on je vazduh koji bih ubila da dišem
Drži moju ljubav u njegovim rukama, još uvek tragam za nečim
Bez daha, ostavljena nadajući se da jednog dana disaću ponovo
Disaću ponovo
Otvorena pored tebe i moje tajne postaju tvoja istina
A razdaljina između koja me je štitila dolazi u punom svetlu
Pognem glavu, slomi mi srce, sagrađeno od svega što sam iskidala
A moje breme da nosim je ljubav koju ne mogu više da imam
Sve što imam, sve što mi treba, on je vazduh koji bih ubila da dišem
Drži moju ljubav u njegovim rukama, još uvek tragam za nečim
Bez daha, ostavljena nadajući se da jednog dana disaću ponovo
Boli biti ovde
Samo sam želela ljubav od tebe
Boli biti ovde
Šta ću da radim?
Sve što imam, sve što mi treba, on je vazduh koji bih ubila da dišem
Drži moju ljubav u njegovim rukama, još uvek tragam
Sve što imam, sve što mi treba, on je vazduh koji bih ubila da dišem
Drži moju ljubav u njegovim rukama, još uvek tragam za nečim
Bez daha, ostavljena nadajući se da jednog dana disaću ponovo
Disaću ponovo