У први сутон јесен је напала на кеј
Парк се шепурио у жутом
к'о стари ушминкани геј
На углу Главне и Дунавске
у мој је простор крочила
Титрава, попут свеће славске...
Сенка са њеним очима
А била је цветак... Но, то је јучерашња вест
Сви смо ми Господари Света (па да...) ту негде с двадесет и шест
Наш град је био њен лични атеље
Велики филм се снимао
Била је једна од три жеље које сам икад имао
За друге је смишљала слатке колекције...
Више украсе... у бојама нежним и топлим
За себе жакетиће од неких грубих штофова
И нису вределе лекције...
Навукла се... на пилуле и Џенис Џоплин
И прве пакетиће од оних Пропалих Грофова
А причу је моју слушала скептично
За њу је, наравно, то било тотално фалш и патетично
Мале баналне страсти... Љубав, љубомора, чежња и бол и том слично
Ужас... Патетично
У први сутон одједном је захладило
Давно сам начуо да је "на жутом"... (И шта да лажем...) Није ме изненадило
До гала ревије смо, ето, напокон стигли...
Даме и господо, офуцана колекција за страшила
На концу прича води игли... Е, лутко... Супер си модел сашила
А ја сам пред живот иступио најежен... И раздрљен
К'о пред стрељачки вод у зору
И страх ме... Непромењен... Док метак путује
Ал' са судбом се натежем... Онако загрљен
К'о две пијане луде на шору
Знам, каљаво ордење на мом капуту је...
Ајде... Причај ми мало о патетици
Твоји су свеци за мене тек убоги мали херетици?
Причај ми мало о томе...
Или немој?