Немамо разлога да бројимо грешке,
Немамо шта једно другом да опростимо,
Само је тешко схватити и променити све.
Па, ако је и превара, скандал,
Свађа, да бих убио одмах,
Али тако је болније, кога можемо да кривимо?
Каква је ово несрећа, не видим ништа,
Али бајку је тако тешко заборавити.
Знам, да касно је.
Све, што је било чаролија,
Разбило се, као стакло. Зашто?
И и даље је болно,
Боли ме да само ћутим,
Боли ме да кажем истину... Зашто?
И и даље боли ме, боли, боли...
Касно је да жалимо за прошлим,
Ако више жара нема,
Само не могу тебе никако да заборавим.
Знам, наћи ћу свој одговор,
Али ми више немамо исти пут.
Били смо тако блиски, где сад да одем?!
Крај је мојој улози, тако сам је дуго играо.
Више ми није ни до чега, уморио сам се.
Знам да касно је,
Све, што је било чаролија,
Разбило се, као стакло. Зашто?
И и даље је болно,
Боли ме да само ћутим,
Боли ме да кажем истину... Зашто?
И и даље боли ме, боли, боли...
Тражим те, али где ти је траг?
Зовем те, али ни звука нема.
Да промијеним све, мало касно је.
А ти плачеш, и то боли ме.
Ах, кад би ово био само сан!
Али знамо, дошло је време промјена
И касно је све!
Боли, боли, боли...
Знам да касно је,
Све, што је било чаролија,
Разбило се, као стакло. Зашто?
И и даље је болно,
Боли ме да само ћутим,
Боли ме да кажем истину... Зашто?
И и даље боли ме, боли, боли...