Bob Dylan's Dream [Serbian translation]

Dok putovah vozom,što ide na zapad

Padoh u san da se odmorim

Usnuo sam san koji me učini tužnim

O meni i o par mojih prijatelja koje sam imao

Poluvlažnih očiju zurio sam u sobu

Gde smo prijatelji i ja proveli mnoga popodneva

Gde smo zajedno prebrodili mnoge oluje

Smejući se i pevajući ,sve do ranog jutra

Pored bubnjare stare gdje su visili naši šeširi

Naše reči su izrečene, naše pesme su otpevane

Kada nismo žudeli ni za čim i bili zadovoljni

Šaleći se i razgovarajući o svetu napolju

Ukletim srcima kroz vrelinu i hladnoću

Nismo mislili da ćemo ikada ostariti

Mislili smo da ćemo se zauvek zabavljati

Naša je šansa stvarno bila ,milion prema jedan.

Kako je lako bilo razlikovati crno od belog

Kako je lako bilo razlikovati loše od dobrog

Nekoliko izbora smo imali i na pamet nam nije palo

Da će nas put kojim idosmo ikada razdvojiti

Koliko li je godina prošlo i otišlo

Mnogo je kocke bilo izgubljeno i dobijeno

I mnogo je puteva kojim pođoše prijatelji moji

I neke od njih,nikad više ne videh

Želeo bih, želeo bih, uzalud bi želeo

Da prosto možemo u tu sobu sesti

Deset hiljada dolara bih stavio u šešir

Dao bi ih rado kad bih nam život takav bio