Boža zvani Pub [Transliteration]

Ово је прича коју врло радо причам,

то је прича о Божи званом "Пуб".

Једни га хвале, други жале,

трећи кажу: "Е, мој брале,

тај је био кваран као шупаљ зуб".

Одавде па све до Пеште и до Срема на југу

још прича бајке о њему мутни коцкарски круг

и кажу: "Тај у животу није игр'о на дуг!"

И сви се слажу како данас

нема таквих као Божа Пуб.

Негде је имао имање, то се знало, више - мање,

мада о том није прич'о ни за лек.

Треб'о је бити ветеринар, ал' је тер'о неки инат,

па је живео од коцке цео век.

О, тај је пратио карте к'о да види кроз њих.

И увек 'ладан као шприцер, увек опасно тих,

и само кад тера малер он би рекао стих.

И сви јос памте речи којим малер

тера Божа звани Пуб.

Џаба вам новци моји синовци,

џаба вам било добре воље.

И погледи чврсти, лепљиви прсти,

ја ипак варам мало боље.

Е, па да!

Ал' карта је курва, извин'те ме што псујем,

јер ја само причам онако како чујем.

И ако су лагали мене и ја лажем вас.

Ту причу зна свако, од врага до попа,

јер многи су мангупи остали тропа.

Коцкар се крије и чучи у сваком од нас

и чека прави час:

Једном се карт'о с неким руским емигрантом,

то је био лихвар, богат као кнез.

Игр'о је и управник поште звани Љупче од милоште

и неки шверцер ког је јурио сав срез.

У, то је партија била, још се прича о њој,

кибицери у трансу, 'ладан пробија зној.

На столу камара пара, да не спомињем број,

и повук'о је даму на осамн'ест,

мртав ладан, Божа звани Пуб.

А знате ли за оно кад је с извесним бароном

игр'о четир' дана? То је био рат!

Ишле га стално карте јаке па је одн'о и фијакер,

црног коња, табакеру, штап и сат.

Барон је причао после да је шпил био стар,

да је превише пио, да га понео жар!

Ма, сви што губе се љуте, то је позната ствар,

а свако губи бар понекад

али никад Божа звани Пуб.

Џаба вам новци моји синовци,

џаба вам било добре воље...

Са швалерске стране није спад'о у Тарзане,

ал' далеко од тог да је био зец.

Им'о је неке ту и тамо, ал' сви врло добро знамо

да код жена игра неки пети кец.

Љубав је игра у којој често не пали блеф,

срце се отвара теже него најбољи сеф.

Им'о је он своје даме: каро, пик, херц и треф,

и био им је веран све до

судњег дана Божа звани Пуб.

Господо драга, он је нестао без трага

и то целој причи даје чудан тон.

Неки се џамбаси клели да су код Сомбора срели

једног типа што је био исти он.

Можда га одвела карта чак у Праг или Беч.

Већ дуго нико о њему није чуо ни реч.

Дал' се још држи на свету ил' је предао меч

па с анђелима на врх неба

игра рауб, преферанс и ајнц?

Џаба вам новци моји синовци,

џаба вам било добре воље...