Pitaš se jesi li
divlja zver ili svetac.
Ali ti si i jedno i drugo.
I još toliko mnogo stvari.
Ti si bezbrojan.
Onaj koji prezire, koji povređuje, koji voli, onaj koji traži.
I svi ostali zajedno.
Osvrni se,
usudi se,
nije sve krhko.
Samo se ti čekaš,
Jer si svetlost. Jer si živ.
Zato što ono najbitnije nije šta jesi,
već ono što si izabrao da budeš.
Čuješ li? Naravno da čuješ.
Šapat. Uporni šapat koji zaglušuje
Koji je osvojio gradove i umove.
Korakom grabi ulice urlajući.
Šapat uporan i zaglušujući,
Kao parazitska zamorna buka unutar tebe,
Koja huče u svako uvo:" ti si loš,
nisi ni za šta, nikada nećeš biti dovoljno dobar"
Koja ti ponavlja " takav si, ili takav treba da budeš,
ništa se neće promeniti, ako se ti promeniš"
Šapat zaglušujući i uporan
koji se nada da će te pobediti tako što ti viče:
" Ne pokušavaj da popraviš prošlost,
nikada nećeš uspeti, kasno je,
sjebano je, utisnuto u sećanja"
Zaglušujući šapat i uporan
koji čini da poveruješ da nema oproštaja,
Da nema izvinjenja. Da nema iskupljenja. Da nema popravke.
I ti to prihvatiš. Pustiš ga da se vrati.
O, šta radiš to?! Prestani!
Šta te je obuzelo da radiš tako nešto?
Zašto sebe maltretiraš tako?
Šta nije u redu?
Reci mi, znaš da sve možeš da mi kažeš.
Ma, ne, ali sve su to gluposti, ti to znaš
Pogledaj me u oči.
Pogledaj me. Boli nas k**** za to. Nije bitno.
Ja mislim da si sjajan.
Od kad sam te video prvi put.
Šta više, još uvek to mislim.
I posle, kako bih ja mogao bez tebe?
I posle, kako bi vasiona mogla bez tebe?.
Ne bi to nikada da funkcionisalo. To je nemoguće.
Pa, ne treba plakati! Ne treba plakati.
Jer ce sve biti u redu, obećavam ti, sve će se srediti.
Zato što smo oni koji se oporavljaju,
oni koji se opiru,
oni koji veruju u čuda.
Ne oni koji pričaju da se njihovo telo pomera
Jedino kad ih neko gura nogom
Ali jednoga dana o tome čak više nećemo ni misliti.
Sve će biti zaboravljeno, kao da nije ni postojalo.
Šta treba da radim?!
Da bi ti mrdnuo dupe,
Da bi skinuo to sranje sa očiju?
Imaš sve!
Držiš sve karte u rukama!
Imaš... Imaš sve! Baš si se lepo zakopao u govna!
Kučkin sine! Pečeš me! Pečeš me jako!
Sa svima drugima koji me mnogo peku!
Mene je baš briga za ožiljke.
Ovde sam. Spreman sam na sve.
Spreman sam da idem do pakla noseći te na leđima.
Trpim udarce, pogledaj, trpim udarce.
A ti sediš. Žališ svoje dupe!
Odbijaš da izađeš iz ćelije.
Ali ne vidiš li da si potreban?
Ne vidiš li da ako ništa ne radiš... Ničemu ne služiš?
Dokle će biti ovako?
Ostaćeš pored pruge?
Kao krava koja posmatra voz?
Dok ne budeš više mogao ili...
dok te ne stave u drvenu kutiju?
Prestani da se osmehuješ tim osmehom iza kojeg stoji poraz!
Hajde, uzvrati mi taj osmeh, tata...
Ali s druge strane, u pravu si.
Toliko je lakše osmehnuti se,
mnogo lakše nego biti srećan.
Pitaš se jesi li
divlja zver ili svetac.
Ali ti si i jedno i drugo.
I još toliko mnogo stvari.
Ti si bezbrojan.
Onaj koji prezire, koji povređuje, koji voli, onaj koji traži.
I svi ostali zajedno.
Osvrni se oko sebe,
budi bezobrazan,
nije sve krhko.
Samo sebe čekaj,
jer si svetlost. Jer si živ.
Zato što ono najbitnije nije šta jesi,
već šta si izabrao da budeš.
Čuješ li nas, Mećavo? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, nosi se.
Mislila si da ćeš nas imati?
Mislila si da ništa nismo videli?
Iznenađenje, budalo!
Čuješ li nas, Sramoto? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, izblamiraj se
uveče kad se sama vratiš kući,
Možda zaželimo da ti prepravimo
vilicu metalnim predmetima,
Ili da ti operemo glavu u olovu,
šta kažeš?
Čuješ li nas , tugo? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, i ti ćeš
da se pakuješ odavde.
Idi prvom levo, drugom desno,
zatim ponovo levo i idi u pičku materinu.
Čestitamo! Bravo!
Čuješ li nas, Smrti? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, znaj da te se ne plašimo,
možeš da pokušaš šta god želiš
Svejedno, idemo napred, nećeš moći da nas zaustaviš.
I nećemo ostaviti nikoga iza,
nikoga nećemo prepustiti nevolji
Sve to je gotovo!
Čuješ li nas, Samopoštovanje? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, znaj
da smo klekli i da nam je žao
Žao nam je zbog svega što smo ti uradili,
ali to će se promeniti!
Postaćemo kvalitetni ljudi, videćeš
I jednoga dana ponosićeš se nama.
Čuješ li nas, Ljubavi? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, vrati se,
jer smo sada spremni, evo
Pravili smo gluposti, tačno je, ali od tada smo shvatili.
I evo nas sada otvorenih dlanova sa našim srcem u njima.
Treba da ga uzmeš i odneseš sa sobom.
Čuješ li nas vasiono? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ, sačekaj nas! Stizemo.
Hteli bismo sve da razumemo, sve da znamo, sve da vidimo, sve da doživimo. Tražimo vrata novog sveta
da bismo mogli da svečano utonemo u njega.
Čuješ li nas, Ti koji čekaš? Čuješ li nas?!
Ako nas čuješ seti se da nikad nisi sam.
Toliko nas ima što smo pomalo bangavi i čudni.
I u našim glavama je mećava.
Kao mistici, gubitnici velikog srca.
Treba da uključimo sirenu, nađemo se.
Da se združimo. Da se zagrlimo.
Da budemo skupina milijardu ruku na milijardu ramena.
Da ponovimo još jednom da je dosađivanje zločin.
Da je život pljačka veka, vraška ljuta papričica.
Odjebi mećavu.
Odjebi mećavu.
Sa svim ovim je gotovo.
Odjebi mećavu.
Kada jedina stvar za koju misliš da si sposoban da uradiš
je da obujmiš kolena i ni o čemu više ne razmišljaš.
Odjebi maćavu.
Ako imaš osećaj da ćeš skliznuti, biće tu ruke koje će te uhvatiti.
Odjebi mećavu.
Kopaj do kraja. Zaustavi se samo kad si sve iskopao.
Odjebi mećavu.
Bićeš tu, udisaćeš vazduh i shvatićeš da se nešto promenilo.
Odjebi mećavu.
Noć će biti mirna. Nikoga neće biti na pločniku.
Odjebi mećavu
Bol i patnja neće nestati ali mi ćemo ostati uspravljeni.