Pokušavam da ne potonem na ovoj struji
Ali me jedna misao vuče dole
Vuče me skroz dole
Lutamo ka praznoj beskonačnosti
A gašenje će sad biti jedini način
da se umanje tvoji gresi
Ovaj vrtlog ne može biti popunjen ponovo
Rupa u prostoru i vremenu
Da li plačeš do neba
Kada si zaglavljen ovde?
Da li se ni ne zapitaš zašto
se ove olovne suze neće nikad osušiti?
Ostaviće iza sebe toiko senki u mojoj glavi
Visoko na nebu, svi oblaci prolaze
Čekam oluju, čekam kišu,
i čekam suze da padnu na mene
Lutamo ka praznoj beskonačnosti
A gašenje će biti jedini način
da se umanje tvoji gresi
Ovaj vrtlog ne može biti popunjen ponovo
Rupa u prostoru i vremenu
Da li plačeš do neba
Kada si zaglavljen ovde?
Da li se ni ne zapitaš
zašto se ove olovne suze neće nikad osušiti?
Ostaviće iza sebe toliko senki
Da žive u meni, da žive u svim uspomenama u mom životu
Da li se pitaš zašto
Se ove suze ne suše
Vreme primorano na život
Živi u mojoj glavi
Možemo li ikad naći put u ovom lavirintu bez kraja?
Lavirint nema kraj
Koji put da izaberem?
Levo ili desno?
Da li da ostanem?
Da li da budem jedna?
Da li plačeš do neba
Kada si zaglavljen ovde?
Da li se ikad zapitaš zašto
Se ove olovne suze neće nikad osušiti
Ostavljaju iza sebe toliko senki
Ova supstanca u vremenu prisiljena na život
Još uvek postoji zato što je ovde
Živi u meni, živi u svim mojim uspomenama, u mom životu
Izgubljena unutar prazne beskonačnosti