Црне сузе,
једна за сваку добру годину,
сливају ми се низ лице.
Изнутра умирем,
споља плачем црне сузе.
Твој пољубац ме је убио оне ноћи
кад су твоје усне оставиле горак укус.
Изнутра умирем,
споља плачем црне сузе.
Како је све испало тако лоше,
изгледало је да имамо све,
а сад се све срушило
и ја бежим
и уплашен сам.
Молим се Богу,
јер грех је не волети,
тако је тихо,
чујеш ли ме,
јеси ли ту?
Црне сузе,
молим вас, одлазите, да могу јасно да видим,
да се смирим и наставим,
али, ја изнутра умирем,
а споља плачем црне сузе...
(превео Гаврило Дошен)