Hey... oooh...
Listovi praznog platna, netaknuti listovi gline
Bili su preda mnom položeni kao nekad njeno telo.
Svih pet horizonata okretalo se oko njene duše
Kao zemlja oko sunca
Sada se i onaj vazduh kojeg sam okusio i udisao promenio
Ooh, i jedino sam je naučio svemu
Ooh, znam da mi je dala sve što je na sebi nosila
A sada se moje teške ruke greju pod oblacima
Onoga što je bilo sve.
Oh, sve slike su isprane crnim, na svemu je ostao trag…
Prošetam se napolju
Okružen sam nekom decom što se igraju
Osećam njihov smeh, pa zašto onda kopnim?
Oh, i te uvrnute misli što mi se vrte po glavi
Vrtim se, oh, vrtim se
Kako brzo sunce može da nestane
I sada moje teške ruke ljuljuškaju razbijeno staklo
Onoga što je bilo sve?
Oh, sve slike su isprane crnim, na svemu je ostao trag…
Sva ta propala ljubav moj svet je u crno obojila
Ostavila trag na svemu što vidim, svemu što jesam, svemu što ću biti… da…Uh... huh....ooh
Znam da ćeš jednoga dana imati lep život,
Znam da bićeš sunce na nečijem tuđem nebu, ali zašto
Zašto, zašto to ne bi moglo, ne bi moglo biti moje
Aah...uuh...