U ime očaja
Ja zovem tvoje ime
Uz jadih udišem
iznova i iznova.
Duhovno praskozorje
Vrata iskupljenja za mene su zatvorena
Noć...
Zvezdani pokrov, posmatram
Moja senka se rađa iz svetlsti
Svetlost očiju, u tami.
Nad burnim vodama sećanja jedre
U beskrajno potrazi, dani noć
Mesečina miluje usamljeno brdo
Svojim spokojnim šapatom.
Nosim golu dušu
Pusto lice u vodi što teče
Hladno je ovde
Mraz ranjava moj prašnjavi kaput.
Oči priljubljene na tvoj nemi portret
Pričali smo samo kroz misli
Zajedno smo posmatrali,čekali
Časovi doneše žeđ i izlazeće sunce.
Suncčeve ptice napuštaju svoja mračna ulegnuća
Senke se stapaju sa lukovima
Ne okreći tvoje lice ka meni
suočavajući me sa mojom usamljenošću.
Ti si u neznanoj šumi
Tajnom voćnjaku
I tvoj glas je ogroman i bezbojan
Ali opet tako dragocen.
Uspavanka polumeseca te je uzela pod svoje
Začarala, njeno kaleidoskopsko lice
dalo ti je prazan pogled
Još jedne duše nebeskoga stada.
Ja sam ga zadržao
Amarantni simbol
Sakriven unutar zlatnog svetilišta
Dok se ne budemo radovali na livadi
kraja
Kada zajedno krenemo sa senkama
planuće i nestati
Besmrtna crna ruža.
Oped se spušta tama
Sumrak varira poljem
Večernje drveće jeca kao da zna
Svake noći ja snevam tebe.