Па, ово је баш тужно,
отварао сам срце, о, толико пута,
али сад је затворено.
Драга моја,
свака слана суза измами
горко-сладак аплауз.
Али, кад је шоу у пуном замаху,
свако мало,
плесна трупа која улази на сцену
подижући ноге високо,
значи да заборављам
мајн либхен за успаванку.
Колике контрасте љубав има,
понекад ме баш забави
кад видим све њене обрте и преокрете,
њен сладак и опор укус.
Ове љубавнике у најбољим годинама
конзумираш, драга моја,
као што други конзумирају вино.
Не, то није
крај света,
насуканог на живот и уметност.
Игра се наставља
и као што се зна,
многи ће се вратити.
У тренутку кад се окрећеш да одеш
покушаваш да се осмехнеш на силу,
као да нешто надокнађујеш,
а онда пукнеш и почнеш да плачеш...
(превео Гаврило Дошен)