postojao je andjeo
saputao je ljubavi
u mojim rukama su od tvojih carobnih ruku ostale samo uspomene
nemoguc je san
nesavesna nada
cak je i sunce sebi reklo da je besmisleno izaci
plakala sam kao luda
u rukama mi je prazna flasa
slavila sam te veceri
sto lezis u tudjem narucju
sasvim sama i bespomocna
koga ce biti briga ako umrem
te noci sam ponovo licila na prazne ulice...