Ne budi zavaran mojim ponasanjem
Ne obracaj paznju na moj osmeh
to ne znaci da sam srecan
Ja sam, takodje, jedan od onih cija dusa gori zbog ljubavi
Moje suze tajno su postale plamen koji gori unutar mene
Moje rane krvare kad god ih dodirne so uspomena
Moje drugo ime je melanholija
Plamen, plamen, moja dusa, moj dom, moja unutrasnjost gori u ludom plamenu
Tesko je, tako tesko, samo Bog i ja znamo kroz kakve patnje prolazim
Od kad znam za sebe
Nikad nisam osetio toliku bol zbog rastanka
Iscrpljen sam od gladi, od zeci
od plakanja
Patnja za njom me je unistila . . .