Dolazi iz ugla neke dobre ploče zvuk,
preko stola gledam tvoje noge, tvoj struk.
Oprala si kosu, imaš tako ženstven hod,
pogledom mi kažeš: „Noćas si moj”.
Vodim te do kola u neuredni tuđi stan,
masiraš mi leđa i ne daš da me svlada san,
tuširaš se sa mnom, tvoj je miris oko nas,
ljubiš me po vratu, a ne znaš ko sam ja.
(×2):
Baš smo ludaci,
noć, ja i ti,
smeh, uzdah, žmarci,
za akciju smo spremni,
za akciju smo mi.
Vodim te do kola u neuredni tuđi stan,
masiraš mi leđa, ne daš da me svlada san,
tuširaš se sa mnom, tvoj je miris oko nas
i ljubiš me po vratu, a ne znaš ko sam ja.
(×2):
Baš smo ludaci,
noć, ja i ti,
smeh, uzdah, žmarci,
za akciju smo spremni,
za akciju smo mi.
Da, biću tvoj,
makar samo jednu noć.
Da, biću tvoj
ako želiš, želiš to.
Da, biću tvoj
mada ne znam ko si ti.
Da, biću tvoj
ako želiš, želiš to.
Da, biću tvoj
mada ne znaš ko sam ja.
Da, biću tvoj
ako želiš, želiš to.
Da, biću tvoj,
makar samo jednu noć.
Da, biću tvoj
mada ne znam ko si ti.
Da, biću tvoj,
mada ne znaš ko sam ja.
Da, biću tvoj
ako želiš, želiš to.
(×2):
Da, biću tvoj,
makar samo jednu noć.
Da, biću tvoj,
mada ne znaš ko sam ja.