Сваке ноћи сањам
Једно село мало,
Житна далека поља,
У сутону родни дом.
Себе како трчим њиме
Мајци у загрљај,
Па јој падам на груди старе
И причам своју бол.
У срцу моме, мајко,
Чежња је голема,
Без завичаја среће нема.
У срцу моме, мајко,
Чежња је голема,
Без завичаја среће нема.
Све бих сада дао
Да се кући вратим
И да будем срећан као некада.
Преко брда и долина,
Далеко живим ја,
Ко зна где је друштво старо
И моја љубљена.
У срцу моме, мајко,
Чежња је голема,
Без завичаја среће нема.
У срцу моме, мајко,
Чежња је голема,
Без завичаја среће нема.