Човек је само крв и месо
Прах који лети у пустињи,
Човек, на путу по свету
Као пролазна сенка, као сломљени крчаг
Човек је само човек
већину својих дана и ноћи
И ни један човек није савршен у својим врлинама
И зато га пустите да сања и да дише
Дајте Шему, дајте Хаму, дајте Јафету утеху.
Не оптерећујте га и дајте му наду
Не осуђујте га увек на најгори начин
Јер је човек, човек, само човек
Човек се буди и скоро одмах заспе,
Његови дани су кратки, а крај тужан,
Човек је само гост на овом свету
Из пепела се рађа и у пепео ће се вратити
Човек је само човек
већину својих дана и ноћи
И ни један човек није савршен у својим врлинама
И зато га пустите да сања и да дише
Дајте Шему, дајте Хаму, дајте Јафету утеху.
Не оптерећујте га и дајте му наду
Не осуђујте га увек на најгори начин
Јер је човек, човек, само човек
Неће учити довека,
Заборавља да воли,
И не зна да му је крај близу
Јер човек је само човек
већину својих дана и ноћи
И ни један човек није савршен у својим врлинама
И зато га пустите да сања и да дише
Дајте Шему, дајте Хаму, дајте Јафету утеху.
Не оптерећујте га и дајте му наду
Не осуђујте га увек на најгори начин
Јер је човек, човек, само човек
Човек је само човек
већину својих дана и ноћи
И ни један човек није савршен у својим врлинама
И зато га пустите да сања и да дише
Дајте Шему, дајте Хаму, дајте Јафету утеху.
Не оптерећујте га и дајте му наду
Не осуђујте га увек на најгори начин
Јер је човек, човек, само човек