Беловежская пуща [Belovezhskaya pushcha] [Serbian translation]

Забрањена песма, забрањена даљина.

Светло кристалне зоре, светло над светом уздигнуто.

Мени је разумљива твоја древна туга,

Бјаловјешка шума, Бјаловјешка шума.

Овде је давно заборављено наше родитељско склониште,

И понекад чујем глас зовућих предака,

Сиве шумске птице из далеких векова

Ја к теби стижем, Бјаловјешка шума.

Вишегодишњи храстови величанствоно стоје.

Слуга-ђурђевак у сенци нечије благо чува ...

Младунце бизона твоих не желим да узнемирим,

Бјаловјешка шума, Бјаловјешка шума.

Неупадљивом стазом идем до потока,

Где је трава висока, где је густо жбуње.

Као јелени, на кољенима, ја пијем свету твоју

Пролећну истину, Бјаловјешка шума.

Крај високих бреза своје срце загријем,

Понећу, са собом, у утеху живим,

Твоју забрањену песму, чудесну песму,

Бјаловјешка шума, Бјаловјешка шума.