После љубави, после љубави...
Колико год да се трудим,
ти ме стално гураш у страну
и не могу да допрем до тебе,
нема разговора с тобом.
Ужасно је тужно што одлазиш,
треба ми времена да поверујем у то,
али после свега што је речено и урађено,
ти ћеш бити она која је усамљена...
Да ли верујеш у живот после љубави?
Осећам да нешто у мени говори:
„Стварно мислим да ниси довољно јака сада“.
Да ли верујеш у живот после љубави?
Осећам да нешто у мени говори:
„Стварно мислим да ниси довољно јака сада“.
Шта би требало да урадим?
Да седим и чекам те?
Е, па не могу,
нема повратка.
Треба ми времена да кренем даље,
треба ми љубав да осетим да сам јак,
јер сам имао времена да размислим о свему
и да схватим да сам можда превише добар за тебе...
Али, знам да ћу проћи кроз све ово,
јер знам да сам јак,
не требаш ми више,
о, не требаш ми више,
не требаш ми више,
не, не требаш ми више...
(превео Гаврило Дошен)