Sećaš li se prvog plesa koji smo podelili?
Seti se noći kada si otopila moju ružnoću?
Noć kada si otišla bez tako nežnog poljupca
Samo je miris lepotice koju si ostavila
Ah,dragi prijatelju sećam se noći
Meseca i snova koje smo delili
Tvoja drhtava šapa u mojoj ruci
Sanjajući o severnim poljima
Dodirujući me poljupcem zveri
Znam da su moji snovi od tebe satkani
Od tebe i samo od tebe
Tvoj okean me uvlači
Tvoj glas me na dva dela rastavlja
Voli me pre nego što poslednja latica padne
Kao svet bez sjaja
okeanovog pravičnog prostranstva
Takav bi bio svet
ako ljubav u tebi ne bi strujala
Ali kako je moje srce okupirano
Tvoja ljubav ka meni sada mora umreti
Oprosti mi, potrebno mi je više nego što mi ti možeš pružiti
Nisi li pročitao priču
gde je sreća bila poljubiti žabu?
Ne znaš li ovu priču
u kojoj sve što sam ikada želeo
Nikada nisam imao
Jer ko bi ikada mogao da nauči da zavoli zver?
Koliko god su hladni vetar i kiša
Biću tu da ublažim tvoj bol
Koliko god okrutna ogledala greha bila
Zapamti, zver je unutar utemeljena
... Zauvek će vuk u meni čeznuti za ovcom u tebi...