Večeras sirene zavijaju, a vatre huče,
dole duboko u dolini.
U senama je skriven čovek s pištoljem u oku,
i oštricom koja se presijava, o tako sjajno.
Zlo je u zraku i na nebu grmljavina,
i ubica je negde na zakrvavljenim ulicama.
O, a dole u tunelima gde ustaju mrtvi,
O, tamo u odvodnom kanalu, kunem se, video sam malenog dečaka,
Počeo je da peni na vrućini.
O, dušo, jedina si stvar na ovom celom svetu,
koja je čista i dobra i ispravna.
I gdje god da si i gde god da odeš,
uvek će biti malo svetla.
Ali moram izaći,
moram pobeći pre nego zora konačno osvane.
Zato moramo iskoristiti što više ovu našu jedinu zajedničku noć.
Kad bude gotovo, znaš,
oboje ćemo biti sami.
Brzo poput munje,
nestat ću kad jutro dođe.
Kad noć završi,
neće me biti, neće, neće.
Brzo poput munje,
nestat ću kad jutro dođe.
Ali kad završi dan i sunce zađe,
i mesešina bude sijala,
tad ću poput grešnika ispred vrata raja,
doći puzeći nazad tebi.
Krenut ću kao udarni ovan,
na srebrnkastom-crnom fantomskom motoru,
kada je metal vruć i motor gladan,
i uskoro budemo trebali ugledati svetlost.
Ništa nikad ne raste u ovoj truloj staroj rupi.
Sve je zakržljalo i izgubljeno.
I ništa ustvari nije sjajno,
i ništa ustvari ne funkcioniše,
i ništa nije vredno cene koju plaćam.
I znam da ću biti proklet ako nikad ne izađem,
a možda ću biti proklet i ako izađem.
Ali sa svakim preostalim otkucajem u svom srcu,
znaš da bih radije bio proklet s tobom.
Ako već moram biti proklet, znaš da želim biti proklet
dok plešem s tobom kroz noć.
Ako moram biti proklet, znaš da želim biti proklet.
Moram biti proklet, znaš da želim biti proklet.
Ako moram biti proklet, znaš da želim biti proklet
dok kroz noć plešem,
dok kroz noć plešem,
dok kroz noć plešem s tobom.
O, dušo, jedina si stvar na ovom celom svetu,
koja je čista i dobra i ispravna.
I gdje god da si i gde god da odeš,
uvek će biti malo svetla.
Ali moram izaći,
moram pobeći
pre nego zora konačno osvane.
Zato moramo iskoristiti što više ovu našu jedinu zajedničku noć.
Kad bude gotovo, znaš,
oboje ćemo biti sami.
Brzo poput munje,
nestat ću kad jutro dođe.
Kad noć završi,
brzo poput munje,
nestat ću, nestati, nestati.
Brzo poput munje,
neće me biti kad jutro dođe.
Ali kad završi dan i sunce zađe,
a mesečina bude sijala,
tad ću poput grešnika ispred vrata raja,
doći puzajući nazad tebi.
Mogu se zamisliti kako šibam cestom,
brže nego što je vozio ijedan drugi dečko.
I moja koža je sirova, ali mi je duša sazrela.
Niko me neće sad zaustaviti,
moram pobeći.
Ali ne mogu prestati da razmišljam o tebi,
i tako uopšte ne videh iznenadnu krivinu dok već nije bilo prekasno.
Uopšte ne videh iznenadnu krivinu dok već nije bilo prekasno.
Zatim umirem na dnu ponora dok sunce prži.
Pocepan i iskrivljen u podnožju zapaljenog motora.
I mislim da neko negde mora da udara zvonom.
I poslednja stvar koju vidim je moje srce,
još uvek kuca,
oslobađa se iz mog tela,
i odleti dalje,
brzo poput munje.
Zatim umirem na dnu ponora dok sunce prži.
Pocepan i iskrivljen u podnožju zapaljeog motora.
I mislim da neko negde mora da udara zvonom.
I poslednja stvar koju vidim je moje srce.
Još uvek kuca, još uvek kuca,
oslobađa se iz mog tela i odleti dalje,
brzo poput munje.
Brzo poput munje.
Brzo poput munje.
O, brzo poput munje!
O, brzo poput munje!
Brzo poput munje!