U mračnom, usamljenom ćošku
ostarele krčme kraj obale
sedi lokalni ratnik barskih stolica
razgovora sa svojim džinom
Vraća se na odluke iz prošlosti
Pije na eks
Da li je proklet da bude čovek kog je svet zaboravio?
Samo zatvorenik čudovišta na svojim leđima
Nazovi to lošom srećom
Nazovi to sudbinom
Nazovi to zaglavljen sam do svog poslednjeg dana
Tako mi i treba
Šta je pošlo po zlu?
Gde pripadam?
U sjaju treperećih svetla
po kraj puta
hvata se za modrice na svojoj koži
Pokušava da šalje signal za opasnost
sa mukom u svojim očima
Hoće li on videti bolan svet u kom je ona?
Ili je prekasno?
Da li je bila loša sreća?
Da li je bila sudbina?
Ili prošlost kojoj nije mogla pobeći?
Nije u redu
Nešto nije u redu
Gde ja tačno pripadam?
Data obećanja
Plakanje uzalud
Sve prazno
Nikad ne prihvatiti krivicu
i nikad ne osloboditi se srama
Reka od suza
Kako meseci prerastaju u godine
Sve protraćeno
Na nekog ko ne želi da se promeni
Sad samo senka ostaje
Niko te ne može spasiti
I niko se ne može spasiti
Zapisano je
Ti ćeš postati sve što misliš,
sve što osećaš, sve što sanjaš
Sad ću odseći sidro
I neću okretati pogled unazad
Danas započinjem novi život
Sada vidim
Gde pripadam