Ako ne pevam ono što osećam
umreću iznutra.
Moram vrištati na oluje dok ne puknem
čak i kada postoji samo vreme
na mestu je gde sam ja.
Ako želim da dodirnem moju dušu
jer moje meso sada nije ništa
moram da stopim svoje ostatke sa nesanicom
čak iako moja usta istrunu od ćutanja.
Ja već to želim
već postajem
pesma
glinena možda..
Ovo je zaista moja srž
gde će sekira da udari
gde će reka presušiti
toliko da će moći da utihne.
Trenuci me već požuruju
moj hram je već oplakan.
Moj mozak je ispljunuo kraj priče
od početka koji će se možda nastaviti.
Ako želim,da dodirnem moju dušu
jer moje telo sada nije ništa
moram da stopim svoje ostatke sa nesanicom
čak i ako moja usta istrunu od ćutanja.
Već želim to
već postajem
pesma, glinena možda..
Ovo je zaista moja srž
gde će sekira da udari
gde će reka presušiti
toliko da će moći da utihne.