Krivim stazama gaziš po Bejker Stritu
Svetlo ti šiba u lice a noge se vuku
Još jedan ludi dan, ti ćeš piti celu noć
I zaboraviti na sve
Ovaj gradski pustoš ti osečanja čini hladnijim
Toliko je mnogo ljudi ali nigde duše
Trebalo ti je suviše dugo dok nisi ukapirao gde grešiš
Kad pomisliš šta si imao sve
Mislio si da je suviše lako
Rekao si da je suviše lako
Al trudiš se, trudiš se sad
Još jedna godina i tad ćeš biti srećan
Samo još jedna godina i tad ćeš biti srećan
Ali plaćeš, plaćeš sad...
Na kraju ulice se vide svetla
Otvara vrata i lice mu se rastuži
Pita te gde si bio, kažeš mu koga si video
I pričaš mu o svemu
Maštao je da kupi neku zemlju
Odustao bi od pijanstva bar jednu noć
Da se skrasi u nekom mirnom gradiću
I zaboravi na sve
Ali znaš da on će uvek lutati
Znaš da neće nikad prestati da luta
Jer je on kotrljajući, kotrljajući kamen
I kad se probudiš u novom jutru
Sunce će sijati, novi je dan
Ali ti ideš, ti ideš kući...