Отац ме је одгајио попут ветра
Нежно дувајући, певајући, причајући ми бајке
Живео је тамо где се сви путеви завршавају
Хиљаду и једна година није довољна да се такав живот проживи
И сад га чујем, са срцем на струнама
И сад га видим, у времену које пролази мојим борама
Поносит што проповедам његову веру
Од хиљаду и једне песме управо ову певушим
Стари дани, лепи дани
Волим кад ме на њега сете
Кад ме позове, а ја му притрчим
Има ли од тога лепше игре
Старе га песме призивају
Те још осећам сунце на лицу
И даље чујем шум ветра
И даље на ветру ори се његов глас
Песмом је унеповрат одагнао моју тугу
И одајем му признање речима да његов сам
И с поносом могу испричати сину
Да је он мој отац, а овде мој дом
Стари дани, лепи дани
Волим кад ме на њега сете
Кад ме позове, а ја му притрчим
Има ли од тога лепше игре
Старе га песме призивају
Те још осећам сунце на лицу
Ветар је одсвирао успаванку да ми краси снове
Ветар је одсвирао успаванку, коју и дан данас чујем