Pričaš mi kako vreme prolazi,
pitaš me da li sam bolje,
a onda uzdahneš dok ti pričam
kako danima nisam namestio krevet.
Ovde kuća izgleda veće,
i noć malo više ostavlja traga,
ali to je život koji sam odabrao.
Je li ti bilo dobro gore u Irskoj,
i da li bi se vratila tamo i zimi?
Ali nisi stvarno otišla
da bih osetio kako si mi sve dalja.
Izgledaš mi mnogo spokonije,
u očima ti neka nova svetlost,
ostaje li ti se još,
još, sada kao onda.
Da sam imao neki drugi način
da te gledam, uradio bih to.
Da sam imao još jedan razlog da te zaboravim,
probao bih
da odletima polako
i odem daleko
da sve zaboravim.
Ako se približim, opusti se.
Ako se približim, dodirnuću te.
Ako se približim, želim da te osetim.
Ako se približiš, vodićemo ljubav.
A onda, da li sutradan pada kiša ili je sunce,
neće me biti briga, ne želim da znam.
Kako si lepa, pusti me da te gledam.
I nema tu šta da se objašnjava
niti da se popravi.
Sada se opustimo,
sada bez ijedne reči.
Da sam imao još jedan dan
da te gledam, uradio bih to.
Da sam imao jedan razlog da te zaustavim,
probao bih
da odletim polako
i odem daleko
da sve ponovo pronađem.
A vreme prolazi.
Biće potrebno još vremena
da opet osetim,
da te opet slažem.
Da sam imao još jedan dan
da te gledam, uradio bih to.
Da sam imao jedan razlog da te zaustavim,
probao bih
da odletim polako
i odem daleko
da sve ponovo pronađem.