S vremenom...
S vremenom odlazi, sve odlazi
Zaboravljamo lik i zaboravlja se glas
Srce, kada više ne kuca,
Nije vredno ići tražiti dalje
Treba pustiti i sve je u redu
Sa vremenom...
Sa vremenom odlazi, sve odlazi
Drugog kog smo obožavali, kog smo tražili pod kišom
Drugog kog smo naslućivali na okret jednog pogleda
Između reči, između redova i ispod šminke
Jedne našminkane molitve koja odlazi da odživi svoju noć
S vremenom...sve se briše/sve iščezava...
S vremenom...
S vremenom odlazi, sve odlazi
Čak i najmilije uspomene
Koje su bile tako divne
U Galeriji preturam po zracima smrti..
Subotom uveče kada nežnost odlazi potpuno sama...
Sa vremenom...
Sa vremenom odlazi, sve odlazi
Drugi za kog smo verovali da je sitnica, da je ništa
Drugi kome smo davali vetar i dragulje
Za koga bismo prodali svoju dušu
Za par groševa
Pred kojim smo se vukli
Kako se vuku psi
Sa vremenom, ide, sve ide dobro
S vremenom...
S vremenom odlazi, sve odlazi
Zaboravljamo strasti zaboravljaju se glasovi
Koji su vam govorili tiho
Reči jadnih/siromašnih ljudi
Ne vraćajte se prekasno, pogotovo ne po hladnom vremenu...
S vremenom...
S vremenom odlazi, sve odlazi
I osetimo se izbeljeni
Kao iznureni konj
I osetimo se zamrznuti
U postelji slučajnosti
I osetimo se potpuno sami, možda
Ali lakše
I osetimo se prevareni
Od izgubljenih godina
Zaista, dakle...
Sa vremenom...ne volimo više...