Koračam u lavinu
prekrila mi dušu
Kad nisam grbavac kakvog me vidiš
Spavam pod zlatnim brdom
Ako želiš da savladaš bol, moraš znati
Znati da mi i služiš.
Srećeš me slučajno
Dok se spuštaš po zlato.
Ovaj bogalj kog oblačiš i hraniš
Nije ni gladan ni ozebao.
Ne traži tvoje društvo, ne u centru
Centru sveta.
Kad sam na pijedestalu
Ti me tu nisi popela.
Ne držim se tvojih zakona
Da klečim groteskan i ogoljen
I sam sam pijedestal za ovu ružnu grbu
U koju zuriš.
Ako želiš da savladaš bol
Moraš znati šta me čini dobrim
Mrvice ljubavi koje mi nudiš
Su mrvice koje sam ja ostavio
Tvoj bol nema značaj, ovde je samo senka
Senka moje rane...
Počeo sam da čeznem za tobom
Ja, koji nisam pohlepan
Počeo sam da te pitam
Ja, koji nemam potreba
Kažeš da si otišla od mene
Ali te osećam kad dišeš.
Ne oblači krpe zbog mene
Znam da nisi siromašna
I da me ne voliš tako burno.
Kad znaš da nisi sigurna
Tvoj je potez, draga,
U tvoju se kožu oblačim.