Ja sam čovjek običan
radim svojim rukama
i nosim obraz koji traje
prokleta nam sudbina samo udara samo traži
traži, traži, a malo daje
Ja gradim autoput u glavi
da se vozim slobodno
i ne dam nikom da me gnjavi
kada vozim prebrzo
Ja sam čovjek običan
radim svojim rukama
al' ovim putem neću dalje
vlakovi nam prolaze
sreća prati podobne
nek' račun plati tko ga šalje
Jer ja samo sklopim oči
gdje god želim ja ću doći
snovi teku uzvodno
ništa novo, ništa dobro
Pod neonom ovog grada
nama gori crveno