[Марк Форстер]
У овој кући у којој живим
Све је тако уобичајено
Такво да ми се од свега повраћа
Човече, сваки дан је исти
Вучем кругове око моје баре
Само желим одавде
Треба ми више простора и свежег ваздуха
Морам брзо одавде ићи
У супротном ћу да срастем у све
Пробијам се кроз врата
Остављам све иза себе
Имам нешто велико у виду
Не враћам се никад том себи.
[Марк Форстер]
Не постоји ништа што би ме задржавало, довиђења !
Заборави ко сам био
Заборави моје име!
Никад више неће бити како је било
Отишао сам, до-до
До-до-довиђења!
Довиђења!
Довиђења!
Довиђења!
[Зидо]
До следећег виђења? Ма какви!
Спаковао сам своје ствари и крећем на посао!
Уместо да сам остао заувек у том сну
Бирам слободу, да путујем,
Радим све оно што сам пропуштао
Путујем гуменим чамцем до Аљаске
Роним у Сингапуру у хладној води
Да истражујем даљине и тад се пуним новом снагом
Видим места за која други нису ни чули
Осетим се попут Хумболта или Стива Ервина
Седим у џунгли на трону Маја
Стопама црквењакa, Индијане Џонса
Феникс сад полеће
Довиђења моји пријатељи, са добром
Рекао сам старом животу "ћао", то је то, крај приче!
Попут детета из Индије, прерано одрастам (правим ципелу)*.
[Марк Форстер]
Не постоји ништа што би ме задржавало, довиђења !
Заборави ко сам био
Заборави моје име!
Никад више неће бити како је било
Отишао сам, до-до
До-до-довиђења!
Довиђења!
Довиђења!
Довиђења!
Не постоји ништа што би ме задржавало, довиђења !
Заборави ко сам био
Заборави моје име!
Никад више неће бити како је било
Отишао сам, до-до
До-до-довиђења!
Довиђења!
Довиђења!
Довиђења!