광화문에서 [At Gwanghwamun] [Serbian translation]

Da li si čula? Preostalo je još malo leta

Iz nekog razloga, dan mi je bio zamoran

Kada je drveće na putu do Gvangvamuna promenilo boju

je onda kada sam konačno podigao svoj pogled

Prošlost kada smo bili srećni i veseli

mi je sada postala tako otuđena

U tvojim rukama je ceo svet bio moj

Ali sada tim danima moram reći zbogom

Danas kao budala stojim ovde

dok hladna kiša pada na mene

i čekam tebe koja se nikada nećeš vratiti

Jednom sam bio srećan,

Osvrćem se na uspomene nas, ruku pod ruku,

u slučaju da stojiš tamo

Ne znam da li je življenje na ovom svetu

samo o tome da nađemo nekog drugog

Kada sam pronašao ovaj put mirisa kafe

je onda kada sam se konačno nasmešio

Prva osoba koja je uspela da me

učini nervoznim si bila ti

Ti, koju sam voleo više od ikoga,

zašto si otišla i ostavila me?

Danas kao budala stojim ovde

dok hladna kiša pada na mene

i čekam tebe koja se nikada nećeš vratiti

Jednom sam bio srećan,

Osvrćem se na uspomene nas, ruku pod ruku,

u slučaju da stojiš tamo

Hodajući tamo-amo na istom mestu svakog dana

dok se boje polako menjaju

mogu samo da se nasmešim tim bezazlenim danima

Srećan sam,

ovde je i dalje lepo kao što je bilo tog dana

Odjednom kao budala stojim ovde

dok hladna kiša pada na mene

i čekam tebe koja nećeš doći

Jednom sam bio srećan

Ponovo se osvrćem na put do Gvangvamuna

u slučaju da stojiš tamo