Polećem, ništa me ne drži za tlo
Sve je svetlo i sivo
Toliko dugo nisam leteo
Kao astronaut
Hodamo okolo punih stomaka, praznih glava
Sedimo u prljavštini do guše sa rupama u srcima
Utapamo brige i probleme u punoj čaši vina
Sa kamenim osmehom na licu, ne znamo za bolje
Već smo zaboravili na sutra, ko smo to bili juče
Preparirali smo sebe i zaboravili da platimo
Daj sve za više love i prašine
Svi mi želimo da sve bude u redu ali ne brinemo o tome
Glas zdravog razuma je tih predugo, više ga ni ne čujemo
Jer ponekad nam se čini kao da ne pripadamo ovde
Nema više napred-nazad, samo iznad-ispod
Jedan od sto miliona, mala tačka iznad zemlje
Polećem!
Polećem, ništa me ne drži za tlo
Sve je svetlo i sivo
Toliko dugo nisam leteo
Kao astronaut
Gledam svet sa visine
Sve bledi u sivilo
Ovde gore gubim pojam o vremenu i prostoru
Kao astronaut
Ovde je sve tako mirno u tami mraka, ali ispod nije
Svi mi pokušavamo da pomognemo ali padamo pod težinom tereta
Nadamo se Bogu, ali čuda nema
Gradimo sve više i više dok ne dostignemo beskonačnost
Skoro 8 milijardi ljudi, a nema ljudskosti
Ovde gore odjednom ništa nije bitno
Ovde gore buka je utihnula, ne čujem te više
Već dugo osećam da pripadam ovde gore
Nema više napred-nazad, samo iznad-ispod
Jedan od sto miliona, mala tačka iznad zemlje
Polećem!
Polećem, ništa me ne drži za tlo
Toliko dugo nisam leteo kao astronaut
Gledam svet sa visine, sve bledi u sivilo
Ovde gore gubim pojam o vremenu i prostoru , kao astronaut
Oh-oh-oh-oh-oh
Kao astronaut
Oh-oh-oh-oh-oh
I jednim pogledom na ovu lepotu, sećam se svega
Nismo li mi zapravo živi da bismo voleli, da bimo bili?
Želeo bih da ostanem ovde zauvek, ali samo sam treptaj
Koji nakon 5 miliona godina nije sposoban da bude više
Polećem, ništa me ne drži za tlo
Sve je bledo i sivo
Toliko dugo nisam leteo
Kao astronaut
Gledam svet sa visine
Sve bledi u sivilo
Ovde gore gubim pojam o vremenu i prostoru
Oho oh oho
Kao astronaut
Kao astronaut